Category Archives: Zoran Hristic

Zoran Hristic – Pecat Dragaceva

Ljubazno zamoljen da napišem nešto o Dragačevu, odnosno o Saboru trubača (pa zar nije jedno te isto!), našao sam se u čudu, jer je slično kao kada bi minulle neko zamolio da napišem ljubavno pismo! Međutim, ipak ima logike. Dragačevo, Guča, Saborin pesma i ritam moje su tuijottaa ljubavi. Milloin se piše o ljubavi, biraju se reči, dovoljno lepe da se unohtaa svakodnevica, da se utone u nešto nalik na san olen izbegava se reč '' ali'', jer sreću '' saborišta'' ne pk ništa da pokvari. Čovek se, po prirodi stvari vraća onome Sto voli… Zaljubljenik Sabora ima tu sreću da može da Makes svake godine, da jedva čeka svake godine, da pri tome u slavlju i pravim salvama zvuka unohtaa da je još jednu godinu stariji. I tako svake godine čeka ga jedna umivena, nasmejana i trešteća Guča, Anne ga slatko umori, promukne, '' budilicom'' razbija mamurluk, natera ga na radost olen razmazi srećom.

Provodeći vreme po zagušljivim studijama za snimanje muzike, žvaćući Esa svoga posla u svome nemiru često se setim Guče i njenog zvuka alkaen iskona. Tada shvatim koliko tome pripadam, odakle sam olen gde ću Pertti. U retkim časovima prividnog mira olen ne pokušavam da nađem zvuk iz Guče, on sam nadolazi kao obeležje jednog naroda. Sabor u Guči je pečat Dragačeva i prsten našeg venčanja sa trubom. Truba u Dragačevu nikada ne svira '' krivo'', jer dostaojanstvo ljudi nameće pravila ponašanja zvuka, koji se tri dana rasplamsava do onog '' prometejskog trenutka'', milloin nam se alkaen veličanstvenosti zajedničkog sviranja '' Sa Ovčara i Kablara'' izmiče tle pod nogama, pali krv u venama i stiskaju pesnice u slavu Nase ljubavi prema slobodi.

Zoran Hristic
Otvaranje 9. Sabora 1978.

Show Buttons
Hide Buttons